Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 30. новембра 2016. у сали 301ф Математичког института са почетком у 18 часова.
Предавач: Здравко Терзе, Факултет стројарства и бродоградње, Свеучилиште у Загребу
Наслов предавања: МАТЕМАТИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ ДИНАМИКЕ ДИСКРЕТНИХ МЕХАНИЧКИХ СУСТАВА НА МНОГОСТРУКОСТИМА И ЛИЈЕВИМ ГРУПАМА
Поводом 70 година рада Математичког института САНУ, Одељење за механику у среду 30. новембра организује Мини-симпозијум "Нелинеарне теоријске основе у опису појава реалног света". Скуп ће бити одржан у сали 2 САНУ у периоду 10-18 часова.
Програм скупа може се преузети ОВДЕ.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 29. новембра 2016. у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: Наташа Тодоровић, научни сарадник Астрономске опсерваторије Београд
Наслов предавања: БРЗЕ ПРУГЕ СУНЧЕВОГ СИСТЕМА
Апстракт: Међу многобројним резонанцама у Сунчевом систему, посебно су нам значајне оне које поседују механизам транспорта астероида у околину Земље. Раније се сматрало да 5:2 резонанца у средњем кретању са Јупитером, смештена у спољном делу астероидног прстена на $asim 2.82$ AU, због своје удаљености од Земље и своје близине Јупитеру, није у стању да довезе велику количину материјала у околину Земље. Међутим, овај изузетно слаб динамички трансфер на релацији 5:2 резонанца-Земља није у сагласности са резултатима спектралних анализа које указују на то да је велики број метеора и објеката у околини Земље стигао из спољног дела астероидног прстена, највероватније преко 5:2 резонанце.
Биће преиспитана динамика 5:2 резонанце тако што ће најпре бити размотрена структура хаоса у самој резонанци. Јасан приказ динамике у резонанци омогућен је софистицираним нумеричким методама које су развијене у последње две деценије. Најнестабилније делове у резонанци, могле би се лако поистоветити са такозваним хиперболичким многостукостима, које имају кључну улогу у транспорту малих тела и на неки начин представљају "брзе пруге" Сунчевог система. У циљу тестирања ове хипотезе, 1000 фиктивних тела смештених дуж "брзих пруга", посматрано је у времену од 5 милиона година. За разлику од ранијих студија, испоставља се да су скоро сви објекти стигли у околину Земље. Такође, примећено је да велики број астероида напушта Сунчев систем дуж непознатог правца који је дефинисан перихелским растојањем од $qsim 0.26$ AU. Биће дат статистички приказ који углавном потврђује ефикасност транспорта 5:2 резонанце, али и дискутован низ отворених питања која су се јавила у току истраживања.
детаљније
Наредни састанак семинара биће одржан у четвртак, 24. новембра 2016. у сали 301ф, Математичког института САНУ, са почетком у 17:15 часова.
Предавач: Јелена Грујић, Учитељски факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: NONLOCAL GRAVITY WITH CONSTANT SCALAR CURVATURE
Апстракт: A class of nonlocal gravity models, where nonlocal term contains an analytic function of the d`Alembert operator $Box$, is considered. For simplicity, these models are considered without matter sector. Related equations of motion for gravitational field $g_{mu
u}(x)$ are analyzed for a constant scalar curvature $R.$ The corresponding solutions for cosmological scale factor $a(t)$ are found.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 24. новембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 15 часова.
Предавач: Александар Каплар, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду
Наслов предавања: NON-AXIOMATIC LOGIC AND CLINICAL DECISION SUPPORT SYSTEMS
Апстракт: Clinical decision support systems (CDSS) are systems designed to assist physicians and other health professionals with clinical decision-making tasks such as establishing a diagnosis or determining the appropriate course of therapy. In order to model and automatize such complex tasks, a CDSS system needs to have human-like reasoning capabilities. It must, as humans often do, be able to handle imprecision, uncertainty, and limited knowledge resources about every possible aspect of the problem being solved. Non-Axiomatic Logic (NAL) is an Artificial General Intelligence (AGI) framework designed for intelligent reasoning with insufficient background knowledge and physical resources. This lecture provides an overview of the challenges and state-of-the-art approaches in CDSS design while underlining the potential uses of NAL in this context.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 24. новембра 2016. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: Војкан Николић, Град Београд, Министарство унутрашњих послова Републике Србије
Наслов предавања: МОДЕЛОВАЊЕ И ПРЕТРАЖИВАЊЕ НАД НЕСТРУКТУИРАНИМ ПОДАЦИМА И ДОКУМЕНТИМА У Е-УПРАВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Апстракт: Данас, сервиси е-Управе у различитим областима користе question answer системе концепта у покушају да се разуме текст и да помогну грађанима у добијању одговора на своје упите у било које време и веома брзо. Аутоматско мапирање релевантних докумената се истиче као важна апликација за аутоматску стратегију класификације: упит-документа. Ова докторска дисертација има за циљ допринос у идентификацији неструктуираних докумената и представља важан корак ка разјашњавању улоге експлицитних концепата у проналажењу података уопште. Најчешћа репрезентативна шема у текстуалној категоризацији је BoW приступ, када је у позадини велики скуп знања. Ова дисертација уводи нови приступ ка стварању концепта заснованог на текстуалној презантацији и примени категоризације текста, како би се створиле дефинисане класе у случају сажетих текстуалних докумената. Такође, овде је приказан алгоритам заснован на класификацији, моделован за упите који одговарају теми. Отежавајућа околност у случају овог концепта, који презентује термине са високом фреквенцијом појављивања у упитма, заснива се на сличностима у претходно дефинисаним класама докумената. Резултати експеримента из области Кривичног законика Републике Србије, у овом случају и студија, показују да презентација текста заснована на концепту има задовољавајуће резултате и у случају када не постоји речник за дату област.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 23. новембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавач: Божидар Јовановић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: МЕХАНИЧКИ СИСТЕМИ СА ВЕЗАМА, МНОГОСТРУКОСТИ И ДАЛАМБЕР-ЛАГРАНЖЕВ ПРИНЦИП
Апстракт: У питању је предавање у оквиру специјалног курса "Увод у аналитичку механику и симплектичку геометрију".
детаљније
The application process for the 5th Heidelberg Laureate Forum has started. Young researchers in computer science and mathematics from all over the world can apply for one of the 200 coveted spots to participate in the Heidelberg Laureate Forum (HLF), an annual networking event. The HLF offers all accepted young researchers the great opportunity to personally interact with the laureates of the most prestigious prizes in the fields of mathematics and computer science. For one week, the recipients of the Abel Prize, the ACM A.M. Turing Award, the ACM Prize in Computing, the Fields Medal, and the Nevanlinna Prize engage in a cross-generational scientific dialogue with young researchers in Heidelberg, Germany.
The application period for the 5th HLF runs from November 14, 2016 until February 14, 2017. Young researchers at all phases of their careers (undergraduate, PhD or postdoc) are encouraged to complete and submit their applications by February 14 (midnight at the dateline) via the following link: http://application.heidelberg-laureate-forum.org
The 5th HLF will take place from September 24 to 29, 2017 (with young researcher registration on September 23). This prominent, versatile event combines scientific, social and outreach activities in an informal atmosphere, fueled by comprehensive exchange and scientific inspiration. Laureate lectures, young researcher workshops and a structure welcoming unfettered discussions are the elements that compose the Forum’s platform.
Over the course of the week-long HLF, young researchers will be given the exclusive possibility to profoundly connect with their scientific role models and find out how the laureates made it to the top of their fields. As described by a young researcher at the 4th HLF, “The best professional experience of my life. I thought that receiving my PhD was the most ultimate event and highlight, but the HLF tops even that.”
All applications that are completed and submitted by the deadline are meticulously reviewed by an international committee of experts to ensure that only the most qualified candidates are invited. There are 100 spaces available for each discipline of mathematics and computer science. All applicants will be notified by the end of April 2017 whether or not they will be invited.
For questions regarding requirements and the application process, please contact Young Researchers Relations at: yr@heidelberg-laureate-forum.org
Background
The Heidelberg Laureate Forum Foundation (HLFF) annually organizes the Heidelberg Laureate Forum (HLF), which is a networking event for mathematicians and computer scientists from all over the world. The 5th Heidelberg Laureate Forum will take place from September 24 to 29, 2017. The HLFF was established and is funded by the German foundation the Klaus Tschira Stiftung (KTS), which promotes natural sciences, mathematics and computer science. The Scientific Partners of the HLFF are the Heidelberg Institute for Theoretical Studies (HITS) and Heidelberg University. The HLF is strongly supported by the award-granting institutions, the Association for Computing Machinery (ACM), the International Mathematical Union (IMU), and the Norwegian Academy of Science and Letters (DNVA).
Contact person for applicant inquiries:
Julia Eberhardt
Young Researcher and International Academic Relations HLFF
Schloss-Wolfsbrunnenweg 33, 69118 Heidelberg, Germany
yr@heidelberg-laureate-forum.org
Telephone: +49-6221-533-387
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 23. новембра 2016. у сали БИМ Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.
Предавач: Павле Анђус, Биолошки факултет
Наслов предавања: HUMAN BRAIN PROJECT - QUO VADIS?
Апстракт: Human Brain Project (HBP) покренут 2013. године продат је Европској Комисији од стране харизматичног неуробиолога Хенрија Маркрама (Швајцарски Федерални Технолошки Институт у Лозани, EPFL) као храбар, нови пут ка разумевању мозга, лечењу неуролошких болести и развоју информационих технологија. HBP је један од два H2020 „flagship“ пројекта (други се бави графеном) „тешких“ по 1 G€. Циљ пројекта је амбициозно постављен као „стицање фундаменталних знања о томе шта значи бити човек, како развити нове третмане болести мозга и изградити револуционарне нове информационе и комуникационе технологије“. Сматра се да данас по први пут модерна IKT ове циљеве чини доступним. Пројекат је планирано да чини 10 година интердисциплинарне сарадње преко 400 научника из 112 институција у 24 европске земље. Мрежа учесника HBP је отвореног типа и организован је у 12 субпројеката који покривају 6 информатичких платформи, организацију мозга, когнитивну неуронауку, теорију, етику и друштво и менаџмент.
На предавању ће, уз оригиналне HPB слајдове, бити речи о развоју овог пројекта и о његовом статусу данас. Биће отворена питања о месту које у овом пројекту заузима неурофизиолгија мозга, односно информационе технологије и неуроинформатика.
Организатори Семинара су проф. др Гордана Павловић-Лажетић, проф. др Бранко Драговић и проф. др Ненад Митић, руководилац
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 25. новембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавач: Татјана Давидовић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ПРОБЛЕМИ И МЕТОДЕ ОПТИМИЗАЦИЈЕ
Апстракт: Проблеми оптимизације појављују се веома често у свакодневном животу. Свако од нас труди се да стигне на одредиште за најкраће време, плати најнижу цену неког производа, смањи потрошњу горива, повећа зараду, и слично. Велики број оптимизационих проблема јавља се и у науци, инжењерству, економији, пословању. Сви они су, иако лаки за формулисање, углавном сложени за решавање. Стога се тачне (егзактне) методе могу примењивати само у специјалним случајевима или на примерима малих димензија. Коришћење приближних (хеуристичких) алгоритама постаје нужна алтернатива за добијање квалитетних решења ових класа проблема у разумном временском року. У последње време, све су популарније уопштене хеуристичке методе, назване метахеуристичке. Две такве методе предложили су наши истраживачи и оне ће бити детаљније приказане у оквиру овог предавања.
детаљније
